Francuski Buldog

Temperament

Francuski buldog je prijatno društvo, a pri tom, nije previše zahtevan. Veseo je, razigran i odan. Entuzijastičan je živahan, ali nije lajavac niti je glasan. Radoznao je, sladak i uvek spreman da vas nasmeje do suza jer voli da „luduje“. Pametan je i ležeran. Francuski buldog rado dočekuje goste, voli da se igra sa drugim psima, ali najviše voli da bude sa svojom porodicom.

Ako svom psu dozvolite da veruje da je on glavni u kući (alfa čopora), može da postane agresivan i neurotičan. Potreban mu je autoritet, i jedino tako će biti stabilan. Ako osete da niste dovoljo stogi i dosledni, postaće veoma tvrdoglav, pa čak će pokaušati i da ujede. Vlasnik treba da bude strg, ali smiren, dosledan i jako strpljiv u dresuri ovog psa. Adekvatna komunikacija između čoveka i psa je presudna za temperament vašeg ljubimca. Ako napravi grešku, ili se ponaša kako vi ne želite, morate strogim glasom i stavom da korigugujete takvo ponašanje, jer pas reaguje upravo na to.

Francuski buldog je veoma čista pasmina, i većina njih se trudi da izbegne barice. Uglavnom su neplivači, pa vodite računa kada ste u blizini vode. Dobro se slažu sa decom koja umeju da iskažu autoritet prema psu. Neki buldozi prilično balave, mada to nije pravilo. Nemilosrdni su lovci na miševe.

Ne dozvolite svom francuskom buldogu da razvije „sindrom malog psa“.

Istorijat: Kao i sve doge, francuski buldog potiče od molosa iz Epirije i Rimskog carstva. On je u srodstsvu sa pradedovima engleskog buldoga, sa dogolikim psima srednjeg veka i sa velikim i malim dogama Francuske. Francuski buldog, kakav je danas, rezultat je različitih ukrštanja koja su pasionirani odgajivači u regionu Pariza, preduzimali od 1880. U to vreme bio je pre svega, pas nosač tereta u pariškoj centralnoj pijačnoj hali, pas mesara i kočijaša. Svojim neobičnim izgledom i naravi, brzo je našao bolje društvo i dospeo u svet umetnika. Tako se brzo rasprostranjivao.

Prvi rasni savez osnovan je 1880. u Parizu. Prva rodovna knjiga datira od 1885. a prvi standard sastavljen je 1898. u godini u kojoj je „Societe Centrale Canine" priznao fran- cuskog buldoga kao rasu, a već 1887. izložen je prvi pas. Standard je 1931/32. i 1948. izmenjen i 1986. od H.F. Reant-аi R. Triqueta (FCI izdanje 1987.) prerađen. On je još jednom 1994. od strane Camite du Club du Buldogue Francois uz saradnju sa R. Triquetom,nov sastavljen.

Uslovi odgoja i nega

Francuski buldozi odlično podnose život u stanu. Potreban im je prostor, kao i svakom psu. Ne podnose ekstremno visoke ni niske temperature. Veoma su aktivni i potrebna im je svakodnevna šetnja. Igranje zadovoljava deo njhovih fizičkih potreba, ali ne i njihov primalni instikt za šetnjom. Psi koji se ne izvode dovoljno imaju velike šanse da razviju mnoge probleme u ponašanju. Uživaju u trčanju na otvorenoj, bezbednoj površini. Mogao bi satima da se igra i uživa u tome. Neki primerci su energičniji od ostalih.

Francuski buldog se prosečno linja. Dovoljno ga povremeno četkati.

Mogući zdravstveni problemi: Francuski buldozi spadaju u prilično osetljive rase, pa ćete sa njima često ići veterinaru.

-         skloni su udruženim bolestima srca, kičme i očiju

-         česta je potreba za carskim rezom zbog veličine glave šteneta

-         hrču i krkljaju, posebno kada im je toplo imaju problema sa disanjem

-         moguć je toplotni udar, ne podnose vrućine

-         sklonost ka gojenju

Životni vek 10 do 12 godina

Upotreba: Pas za društvo, čuvanje i pratnju.

FCI standrard:

Opšti izgled: Tipičana molos malog formata. Uprkos maloj veličini snažan, u svakom pogledu kratak i prodoran pas, kratke dlake, kratkog lica sa tupim nosem, uspravnih ušiju i prirodno kratkog repa. Mora odavati utisak živahnog, uravnoteženog, veoma mišićavog psa, kompaktne građe i solidne građe kostiju.

Narav: Druželjubiv, radostan, razigran, sportski živahan pas. Naročito pun ljubavi u okruženju svog vlasnika i sa decom.

Glava: Mora biti veoma snažna, široka i kvadratična. Koža koja je pokriva čini približno simetrične nabore i bore. glava buldoga je prepoznatljiva po uvučenoj gornjoj vilici i nos- noj regiji. Lobanja je široka na uštrb dužine.

Gornji deo glave: Lobanja široka, gotovo ravna, sa jako zaobljenim čelom. Istureni nadočni lukovi razdvojeni su posebno razvijenom međuočnom brazdom, koja se ne srne produžavati na čelo. Slabo razvijena potiljna kvrga.

Stop: Veoma jako izražen.

Lični deo: Nosno ogledalo široko, veoma kratko, podignuto. Nozdrve simetrične i dobro otvorene, koso unazad usmerene. Nagnutost nozdrva i uzdignut nos, ipak moraju omogućavati normalno disanje kroz nos.

Nosnik: Veoma kratak, širok. Na njemu su koncentrični, simetrični nabori koji se na gornjoj usni produžavaju nadole. (Nosnik je dug 1/6 ukupne dužine glave).

Vilice: Široke, kvadratične, snažne. Donja vilica pruža se u blagom luku i završava ispred gornje vilice. Pri zatvorenoj njušci predgriz je ublažen savijenom donjom vilicom, ovo savijeno pružanje donje vilice potrebno je da bi se ublažio i jači predgriz.

Zubi: Ni u kom slučaju sekutići donje vilice ne smeju biti iza sekutića gornje vilice. Donji zubni luk je zaobljen. Vilice ne smeju biti postrano razvučene (pomerene) ili uvrnute. Rastojanje između sekutićnih lukova ne treba da je tačno utvrđeno, od osnovnog značaja je da su gornja i donja vilica tako postavljene, da su zubi potpuno prekriveni.

Usne: Debele, nešto mlitavije i crne. Gornja usna susreće se sa donjom na sredini i potpuno pokrivaju zube koji nikada ne smeju biti vidljivi. Gornja usna je u profilu padajuća i zaobljena. Jezik ne srne biti vidljiv.

Obrazi: Dobro razvijeni mišići obraza, ipak nisu ispupčeni.

Oči: Živahan pogled, duboko postavljene oči, prilično daleko od nosnog ogledala, a pre svega udaljene od ušiju. Tamne boje, prilično velike, lepo okrugle, blago buljave i bez bilo kakvog traga belog (beo očni kapak), kada pas gleda napred. Rub kapaka mora biti crn.

Uši: Srednje velike, široke u korenu i na vrhu zaobljene.Usađene visoko, ipak ne preblizu jedno drugog.Uspravno nošene. Usna školjka otvorena ka napred. Koža mora biti tanka i na pipanje mekana.

Vrat: Kratak, blago zaobljen, bez podgušnjaka.

Telo

Gornja linija: Kontinuirano se penje do slabinskog dela, a tada se naglo spušta ka repu. Uzrok ovog veoma traženog oblika su kratke slabine.

Leđa: Široka i mišićava.

Slabine: Kratke i široke.

Sapi: Kose

Grudi: Valjkaste i veoma duboke. Snažno zaobljena, bačvasta rebra.

Predgrudi: Daleko isturene.

Stomak i bokovi: Prikupljeni, ipak ne hrtasti.

Rep: Kratak, nisko usađen, priležući na zadnjicu. Debeo u korenu. Cvorast ili zalomljen. Sužava se ka vrhu. Naročito u kretanju mora ostati ispod horizontale. Dozvoljen ali nepoželjan je rep relativno dug, ali ne duži od skočnog zgloba i sužavajući zalomljen rep.

Prednje noge: Ravne i vertikalne, bez obzira da li se gledaju sa strane ili od napred.

Plećka i nadlaktica: Kratka, debela, isturena, čvrsta muskulatura. Nadlaktica mora biti kratka, laktovi bezuslovno moraju prilegati uz telo.

Podlaktica: Kratka, dobro omeđena, ravna i mišićava.

Šaplje i došaplje: Snažna i kratka.

Šape: Okrugle, male, mačije. Dobar kontakt sa zemljom, blago izvijene. Prsti su veoma kompaktni, nokti kratki, debeli i dobro omeđani. Jastučići su oštri, debeli i crni. Kod tigrastih pasa, nokti moraju biti crni. Kod boje „caille" (riđe tigrasti sa srednjom belom tačkavošću - prepeličasta boja) i „fauve" (riđi psi sa srednjom ili preovlađujućom belom šarenošću) tamni nokti su u prednosti, ali svetli nokti nisu za kažnjavanje.

Zadnje noge: Snažne i mišićave. Nešto su duže od prednjih i zbog toga je zadnji deo uzdignutiji. Bez obzira da li se gledaju sa strane ili od pozadi ravne i vertikalne.

Butina: Mišićava, čvrsta, ne suviše zaobljena.

Skočni zglob: Ravno nisko postavljen, ne prejako uglovan, pre svega ne previše strm.

Došaplje: Snažno i kratko. Buldog od rođenja ne srne da ima zaperke.

Šape: Veoma kompaknte.

Kretanje: Slobodan iskorak. Noge se pokreću paralelno sa srednjom ravni tela.

Dlaka: Lepa, gusta, sjajna i meka kratka dlaka.

Boja: Ravnomerna riđa, tigrasta ili ne, ili sa ograničenim šarama. Tigrasta ili netigrasta riđa sa srednjom ili preovlađujućom šarom. Dozvoljeni su svi prelivi boja, od crvene do bele kafe. Potpuno beli psi pridodaju se psima koji su tigrasto riđi sa preovlađujućom belom šarom. Kada pas ima veoma tamnu nosnu pečurku i tamne oči sa tamnim trepavicama, kod posebno lepih primeraka izuzetno se može tolerisati izvesna depigmentacija u licu.

Veličina/masa: Ne srne biti lakši od 8 kg, ni teži od 14 kg. Kod buldoga dobrog stava veličina stoji u srazmeri sa masom.

Greške: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.

Uzan ili „stopljen" nos, hroničan hrkač. Nepotpuno zatvaranje usana. Svetle oči. Podgušnjak. Labavi laktovi. Strm ili ka napred postavljen skočni zglob. Visoko nošen rep, predug ili nenormalno kratak rep. Istačkan dlačni pokrivač. Preduga dlaka. Depigmentisane usne. Nekorektno kretanje.

Teške greške: Pri zatvorenoj njušci vidljivi sekutići. Pri zatvorenoj njušci vidljiv jezik. Brzo kretanje prednjih nogu. Depigmentisana mesta na licu, sa izuzetkom „caille" i „fauve" pasa.

Diskvalifikacije: Različita boja očiju. Nosna pečurka druge boje osim crne. Prosečen nos. Makazasto zubalo, pri zatvorenoj njušci stalno vidljivi očnjaci. Uši koje nisu uspravno nošene. Kupirane uši, rep ili zaperci. Zaperci na zadnjim nogama. Boja „crna sa paležom", misije siva, „braon". Bezrepost.

N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.