Hranljivi sastojci u ishrani psa

Postoji pet osnovnih grupa hranljivih sastojaka:

• ugljeni hidrati,
• masti,
• proteini,
• mineralne materije i
• vitamini.

Ugljeni hidrati

Uglavnom su rasprostranjeni u biljkama. Skrob je najzastupljeniji ugljeni hidrat. Pas vrlo teško vari skrob u sirovom stanju, pa je neophodno da se skrob termički obradi (kuva ili peče). Ovako pripremljene ugljene hidrate pas vari sa 75-90% iskorišćenja. Od ukupne količine hrane za psa, 75% su ugljeni hidrati. Od hrane biljnog porekla psima se uglavnom daje hleb, pirinač, kukuruzno brašno ili griz, krompir, šargarepa, spanać, blitva, pšenica, ječam itd. U ovim hranivima, pored ugljenih hidrata nalaze se u manjim količinama i biljne masti i proteini, vitamini i minerali.

Masti

Masti su neophodne u ishrani psa jer imaju značajnu ulogu u prenosu nekih vitamina, obezbeđuju esencijalne masne kiseline i pravilan rast. Masti su najkoncentrovaniji izvor energije. Količina masti u obrocima treba da bude najmanje 5%, a može iznositi i 30%, s obzirom na usklađivanje s drugim hranjivim sastojcima. Veća količina masti od ove može izazvati proliv kod psa.

Proteini

Proteini su gradivni sastojak svih telesnih ćelija i sastavljeni su od aminokiselina. Ima ih dovoljno u hranivima životinjskog a manje u hranivima biljnog porekla. Izvori proteina životinjskog porekla su: mleko, sir, jaja, razne vrste mesa. Unutrašnji organi pojedinih domaćih životinja se najčešće koriste u ishrani pasa (jetra, srca, pluća, bubrezi, slezina, želudac itd.). Kuvanjem ovih hraniva smanjuje se njihov kvalitet, pa je preporučljivo davati ih u svežem stanju, samo pod uslovom da smo sigurni da potiču od zdravih životinja. Ukoliko upotrebimo klanične konfiskate, moramo ih prethodno dobro prokuvati.
U ishrani pasa mora da bude prisutan određeni, po mogućnosti veći, procenat belančevina životinjskog od onog biljnog porekla, kako bi biljne proteine pas u varenju racionalnije iskoristio. Proteinska hraniva biljnog porekla su sojina uljana sačma i kikirikijeva uljcma sačma. Potreba pasa za proteinima u dnevnom obroku iznosi najmanje 15%, a kreće se do 25%, pa i više.

Mineralne materije

Mineralne materije su prosti hemijski elementi koji su potrebni za izgradnju kostiju i zuba i za obavljanje važnih bioloških reakcija u organizmu. Neophodni za izgradnju kostiju psa koji raste su kalcijum i fosfor. Znatno su manje potrebne ostale mineralne materije (gvožđe, bakar, kobalt, natrijum, magnezijum, hlor, jod, cink, sumpor, mangan itd.), ali ih ne smemo zanemariti. Psu treba dnevno do 5% mineralnih materija od ukupne količine hrane.

Vitamini

Vitamini su organske materije sa važnim regulatornim i zaštitnim funkcijama u organizmu. U dnevnom obroku psa moraju svi biti zastupljeni u malim ali neophodnim količinama, izraženo u internacionalnim jedinicama. Vitamine delimo na liposolubilne (A, D, E i K) kod kojih, usled prenagomilavanja, može doći i do hipervitaminoze i hidrosolubilne (Bl, b2, b6, bl 2, H, PP itd.) kod kojih ne dolazi do hipervitaminoza ali ih treba takođe pažljivo davati. Vitamin A štiti od bolesti i utiče na rast i vid. Vitamin D utiče na resorpciju kalcijuma i fosfora i sprečava rahitis. Vitamin E utiče na plodnost i sprečava mišićnu distrofiju. Vitamin K utiče na zgrušavanje krvi. Vitamini B grupe imaju važnu ulogu u prometu masti, ugljenih hidrata i proteina.